Након Кружне мапе односа, тим увиђа да изазов постоји у мрежи људи, група и структура и, уместо да жури ка решењу, бира један угао гледања кроз који наставља да истражује изазов.
Избором једне особе или групе, без обзира на зону у којој се налази, тим „зумира“ њен угао гледања и кроз то продубљује разумевање односа, напетости и утицаја који обликују систем. Тај избор не значи да су други мање важни, нити да ће будућа решења бити „само за њих“. Он служи као привремена тачка ослонца — начин да тим не остане на општим утисцима, већ да се задржи уз конкретно искуство.